Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Osiguranje". Rad ima 11 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 



FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

„JANIĆIJE I DANICA KARIĆ“

SEMINARSKI RAD IZ MARKETINGA

Osiguranje

Beograd, Januar 2011. godina

U V O D

Danas, u modernom dobu, prema podacima UN, polovina ljudske populacije, 3 milijarde ljudi, živi u siromaštvu (manje od 2 dolara dnevno), 1.3 milijarde živi u apsolutnom ili ekstremnom siromaštvu (manje od $1 dnevno).  17 miliona ljudi, od toga 11 miliona dece umire godišnje od bolesti koje je lako sprečiti, kao i od neuhranjenosti.

Prema istima podacima 275 miliona dece nikada ne pohađaju ili ne završe osnovnu školu. 870 miliona odraslih u svetu je nepismeno, a 1% najbogatijih ljudi na svetu zarađuje koliko i 57% ( 1.7 milijardi) najsiromašnijih.

Mnoge vlade širom sveta pokušavaju promeniti ove statističke podatke sprovodeći socijalnu politiku kroz različite državne aktivnosti kojima se reguliše pružanje naknada pojedincima ili porodicama koje su, zbog određenih okolnosti, ostale potpuno ili delimično bez svojih prihoda, pa su stoga dospele u nepovoljnu životnu situaciju.

Opšti cilj socijalne politike je zadovoljiti osnovne potrebe građana, ujednačiti njihove životne šanse, ostvariti socijalnu sigurnost i pomoći onima koji se ne mogu sami brinuti o sebi. Jezgro socijalne politike uključuje socijalno osiguranje, socijalnu pomoć, zdravstvo i socijalne usluge. U širem smislu, ovaj pojam uključuje obrazovnu i stambenu politiku te politiku zapošljavanja.

Implementacija sistema socijalnog osiguranja i stvaranje tzv. blagostanja i socijalne pravde su kao vladini ciljevi postali jasna obeležja države još s kraja XIX veka. Slučaj Nemačke je naročito koristan za proučavanje. Ova zemlja je bila pionir u stvaranju obuhvatnog sistema socijalne politike i danas je glavni primer toga kako lavirint regulativa i fiskalno opterećenje koje je ova politika donela parališu ekonomiju.

Međutim, socijalna zaštita je u rukama raznih vlada služila kao moćno oruđe za zadobijanje široke podrške i saradnje izvesnih društvenih grupacija. I u demokratski izabranim vladama i u diktaturama je postojalo isto iskušenje: proširene šeme socijalne zaštite su bile efektan instrument za zadobijanje političke moći i pretpostavljene legitimnosti, ali primer socijalne politike Finske gde otvoreno siromaštvo i beda praktično ne postoje, daje nadu čak i nam, stanovnicima Srbije, pre svega mladima, koji će želetii da žive u Srbiji okrenutoj miru, dijalogu i toleranciji a naročito socijalnoj stabilnosti, zemlji u kojoj će moći da dobiju kvalitetno obrazovanje, da imaju posao od koga mogu da žive i imati sopstveni krov nad glavom.

1. DEFINISANJE SOCIJALNE POLITIKE

Socijalna politika (social policy, welfare policy) je akademska disciplina i praktična delatnost. Obuhvata one državne aktivnosti kojima se reguliše pružanje naknada pojedincima ili porodicama koje su, zbog određenih okolnosti, ostale potpuno ili delimično bez svojih prihoda, pa su stoga dospele u nepovoljnu životnu situaciju. Opšti je cilj socijalne politike zadovoljiti osnovne potrebe građana, ujednačiti njihove životne šanse, ostvariti socijalnu sigurnost i pomoći onima koji se ne mogu sami brinuti o sebi. Jezgro socijalne politike uključuje socijalno osiguranje, socijalnu pomoć, zdravstvo i socijalne usluge. U širem smislu, ovaj pojam uključuje obrazovnu i stambenu politiku te politiku zapošljavanja.

...

 

--------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.---------------------

    www.maturskiradovi.net

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

maturskiradovi.net@gmail.com